Kažu,demokratija,savremenost,civilizacija itd.Od sveg navedeno ja zaista i ne vidim neku ravnopravnost između muškaraca i žena sem u doprinosu zarade za život.Jer današnja žena mora biti: domaćica u kući,dama na ulici i ku*va u krevetu.Nema muškarca u kuhinji il ih ima veoma rijetko,nit ih ima na ulici jer završavaju u lokalima sa društvom ili kladionicama a za krevet da i ne govorim žena se najmanje pita kad je raspoložena(molim muške članove da pokušaju objasniti ravnopravnost između ova dva spola,naravno i ženski članovi svakako da se pridruže u diskusiji)

Sada ne zelim ici niti muskarcima a ni zenama na ruku,kako bismo narodski rekli...Vjekovima se zena borila za svoja prava,ne racunajuci sa tim,da ce ipak svojim postignutim ambicijama,zaposlenjem,osamostaljivanjem u finansijskom smislu,i sl.,ipak uvijek ostati i biti ZENA a i MAJKA...
Ja licno pronalazim da se kao prvo u muskulativnom smislu zena razlikuje od muskarca,pa stoga smo i njezniji pol,a muskarcima se dodjeljuje epitet jaceg...Samim tim ne bih rekla da mozemo biti,eto vec u tom segmentu,ravnopravni...
Sticajem okolnosti,meni je zivot nametnuo da budem i musko i zensko,i otac i majka(obzirom da mi je bivsi daleko),pa sve sto slijedi bice napisano mojim iskustvom i mislju...
Dakle,veoma bih sretna bila da pronadjem muskarca koji bi u meni probudio opet onu romanticnu zenu,muskarca koji bi me postovao,razumio,muskarca koji bi brinuo o porodici,zaradjivao za nas,a ja opet docekivala ga spremnim ruckom,ukusnom vecerom,cistom kucom...Muskarca sa kojim bih u duhovnom smislu bila ravnopravna,u razmjenjivanju nase misli,na slicnom intelektualnom nivou,muskarca koji nije -papucar-(takve ne podnosim-da mi siri ves,glanca prozore i sl....),uz kojeg bih se osjecala sigurnom...
Jednostavno receno uz kojeg bih bila prava zena,jer ja to ipak i jesam...