I bas zato imamo strah,nesto nepoznato,misterija,nepoznanica,nama strana a ipak tako prisutna,svuda oko nas,bila,tu je, i bice...
Smrt kao pobjeda nad zivotom,ili vec produzetak,ili putovanje u bolje,ili je smrt samo tama,ili je svjetlost na kraju tunela...
Da li je za SMRT sinonim STRAH...
Sta je to smrt,da li to znaci prestanak,ili nastavak,a sta je zivot,da li je smrt spas od zivota...
S ta ako je zivot ogranicen,da li je onda smrt bez granica,ili smo mi bez granica stvoreni u postanku ili vec nestanku...Da li uopste imamo pocetak i kraj...
????????

Kada je atinski filozof Sokrat
399. godine p. n. e. osuđen na smrt zbog „bezbožništva“ i „kvarenja
omladine“, pred sudijama je održavo svoju čuvenu besedu o smrti:

	Jer bojati se smrti, ljudi, nije drugo nego misliti da si mudar, a nisi. To znači misliti da znaš ono što ne znaš. Ta niko ne zna da li nije smrt upravo najveće od svih dobara za čoveka, a opet je se boje, kao da sigurno znaju da je najveće zlo. I zar to nije neznanje, i to ono najviše prekora vredno, kad neko misli da zna ono što ne zna? A ja, ljudi, baš se u tome i time razlikujem od većine ljudi, pa ako bih zaista rekao da sam u čemu mudriji nego drugi, rekao bih da sam u tome što, kako ne znam ništa o prilikama u Hadu, i ne mislim da šta znam ... Dakle, namesto onoga zla za koje znam da je zlo, nikad se neću bojati i kloniti onoga o čemu ne znam nije li baš dobro... Vreme je, sudije, da ja pođem u smrt, a vi u život. A ko od nas ide boljoj sudbini, to niko ne zna.
	— Sokrat

Iako su ga prijatelji posećivali u tamnici i nagovarali na bekstvo
(nakon što su podmitili čuvare), on odbija, smatrajući da ne treba dug
i častan život uprljati nečasnom smrću.