JEDNA od najozloglašenijih familija u
istoriji čovečanstva svakako su Bordžije. Famu koja ih prati još iz
vremena u kome su živeli (kraj 15. i prva polovina 16. veka) kasnije su
uveličali pisci poput Viktora Igoa, kompozitora Donicetija, koji je
1833. godine komponovao operu „Lukrecija Bordžija“, do filmskih
reditelja. Više puta su ekranizovali istoriju Pape Alehandra VI i
njegove dece, pre svih sina Čezara i kćeri Lukrecije, glavnih
protagonista crnih legendi.
Bordžije nisu bili Italijani, kako se uglavnom misli, već Španci,
tačnije „Valensianos“. Njihovo originalno prezime Borha u italijanskoj
verziji je postalo Borgia a u daljoj transkripciji Bordžija. Povod za
vraćanje Bordžijama nikada ne manjka, jer njihov „lik i dela“
intrigiraju istoričare pet vekova, ali ovoga puta postoji i dodatni
konkretni razlog. Međunarodni institut za proučavanje Bordžija, sa
sedištem u njihovoj rodnoj Valensiji, dobio je 650 diskova na kojima je
više od 90 odsto dosad nepoznatih dokumenata o životu Bordžija. Izvor
su arhivi Vatikana, najveća riznica tajnih dokumenata na svetu. Kažu da
se u lavirintu dugom oko 85 kilometara skriva mnogo tajni iz poslednjih
osam vekova ljudske istorije.
Vatikan je institutu ustupio na stotine hiljada dokumenata o
Bordžijama. Sama klasifikacija i digitalizacija trajali su pet godina
ali glavni posao, pregled i proučavanje, tek predstoje. Predviđeno je
da sve bude objavljeno u 50 tomova, a poduhvat bi, prema grubim
procenama, mogao da potraje do 2020. godine.
U ovom času, pitanja je mnogo više nego odgovora. Istoričari se slažu
da je u pričama koje kolaju već pet vekova više mašte nego činjenica
koja potvrđuju raskalašnost porodice, ali biće, ipak, da su Bordžije
nečim zaslužile bar deo „slave“ koja ih prati....
Roderik Lanzol Borha i Borha, kasnije Alehandar VI, rođen je u Hativi
(Valensija) 1431. godine, bio je poznat po bogatstvu i tvrdičluku.
Svoju kćerku Lukreciju nudio je po evropskim dvorovima od njene 10.
godine, kasnije je raskidao veridbe u zavisnosti od političkih
kombinacija koje su mu odgovarale u datom momentu.
Italijanska literatura ga je u 19. veku „razapela

na krst“, ali činjenica je da je ujedinio Italiju tri veka pre
formalnog ujedinjenja. Zvali su ga „antihrist“ zato što je prihvatio
Jevreje posle progona iz Španije 1492. godine. Moderna istorija
pripisuje mu mnogo više mudrosti i vrlina nego što potvrđuje morbidne
detalje iz njegovog života.
Imao je najmanje devetoro nelegalne dece od tri ljubavnice, o deci je
veoma brinuo mada su mu ljubimci bili Sesar (1475) i Lukrecija (1480).
Između njih je bio i Đoan (ili Huan) de Borha rođen 1476, čija je smrt
1497. godine pod nerazjašnjenim okolnostima otvorila famu o Bordžijama.
Sumnja se da je za njegovu smrt bio odgovoran brat Čezar.
Iste godine u decembru Lukrecija Bordžija je, ne trepnuvši, pred sudom
vatikanskih kardinala izjavila da je „virgo in takta“ (nevina). Široka
haljina skrivala je peti mesec trudnoće iz veze sa nekim oženjenim
muškarcem. Niko joj nije tražio dokaz i njen prvi brak sa izvesnim
Đovanijem Sforcom je poništen zato što je muž, prema navodima
Lukrecije, bio impotentan. Priča kaže da je uvređeni bivši muž, za
osvetu, bio glavni izvor tračeva o Lukreciji i njenoj porodici.
Čezar je bio briljantan vojskovođa, zaštitnik Leonarda da Vinčija, ali
nemilosrdan u obračunu sa neprijateljima. Istorija kaže da je na licu
imao ožiljak koji je bio posledica sifilisa, zbog čega je nosio povez i
bio iskompleksiran. Ubijen je u 31. godini, u nekoj uličnoj tuči.
Bordžije, legenda koja će, konačno, biti razjašnjena.

FAMOZNI PRSTEN

LUKRECIJA je imala tri muža, dva ljubavnika i tuce porođaja a pripisuje
joj se i platonska ljubav sa pesnikom Pijetrom Bembom, za kojeg se
smatra da predstavlja početak renesanse. Najgora priča o njoj je ona o
incestu sa braćom Čezarom i Huanom, kao i sa ocem, i sinu iz te grešne
veze, ali dokaza o tome - kao i mnogo čemu drugom -nema. Umrla je u 39.
godini od sepse na porođaju. U raznim ekranizacijama njenog burnog
života neizbežan je famozni prsten iz koga je svojim neprijateljima
sipala otrov u čašu sa vinom. Činjenica je da je njen drugi muž bio
otrovan, ali istorija njegovu smrt pripisuje njenom bratu Čezaru.
prenesen text