Ja cu samo reci,da mozemo voljeti vise puta,uvijek na razlicite nacine,za mene licno,zivot bez ljubavi,nesto nezamislivo,prazno,sumorno...ja cu uvijek voljeti,pa makar to bilo u mojim snovima...i nikada me nije strah opet voljeti,strah me od lazi,i pogresnog ubjedjenja,a kada je nesto pravo i duboko ponistava sve drugo...ali cesto ljubav i ne zavrsi srecnim ishodom...nije ni vazno...bolje je jednom znati voljeti,nego nikada ne osjetiti tu plimu emocija,ljubav nas oplemenjuje,uci,osnazuje...ko ne umije da voli,zar mu zivot treba...zar to nije onda promasaj...pa makar i u patnji,ljubav je nesto posebno,makar to bila i vjecna ceznja,makar to bilo u nekom nikad nedosanjanom snu,ljubav je ipak inspiracija za zivot...to mi se cini,nekako,potpuno ispreplijetanim,nekako kao srce i dusa...zivot i ljubav...i konacno ,zar mozemo srcu narediti,zar mozemo planirati,prava ljubav se jednostavno desi,i nikada nas ne pita za misljenje...

Hrabrima čestitam i želim im sreću,priznajem da nisam jedna od njih,,jer ljubav boli i donosi patnju ,a ja želim život bez boli,život bez patnje!!!

Ako zelite zivot bez boli i bez patnje onda naravno da u njemu nema ni ljubavi ni srece ni nista sto coveka drzi na povrsinu tj u zivotu .

Nisam pisac ali znam pisati i citati a i toje nekada dovoljno dase napise neki clanak ili neka izjava Naravno da treba voleti ponovo i uvek dok u nama ima ljubavi i snage jel ima osobe koje zasluzuju biti voljene a isto tako od njih dobiti ljubav ili bar upola od onoga sto ste njoj pruzili priznajem da nisam osoba koja se lako zaljubi jel svaka bar malo normalna osoba posle vise povredjivanja postaje oprezna pa tako i ja ali znam da ocenim osobu kojoj treba posvetiti paznju i ljubav pa makar ona i drugarska bila jel nekoga voleti neznaci ziveti sa njime i deliti jednu postelju.Zato volite dok jos ima ljubavi u vama jel kada jednom nastane tama i praznina u nama ja sam i ti sama pitacemo se zasto se nismo voleli onih dana.